Ljudi se svakodnevno suočavaju sa stresnim situacijama u svim profesijama. Mala količina stresa može biti korisna – pomaže nam da ostanemo fokusirani i spremni za izazove. Međutim, hronični stres može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. A stres na poslu jedan je od glavnih uzroka tih problema.
Istraživanja su pokazala da se stomatologija ubraja među deset najstresnijih zanimanja. Stomatolog je pod pritiskom tokom većeg dela radnog dana.
Zašto je posao stomatologa stresan?
Priroda stomatološkog posla zahteva stalnu koncentraciju, preciznost i brigu o komforu pacijenta. Radimo u zatvorenom prostoru, pod jakim svetlom, uz zvuke aparata – što dodatno opterećuje naš organizam.
Osobine poput perfekcionizma, opsesivnosti prema detaljima i visoke samokontrole jesu poželjne, ali su istovremeno i faktori rizika za psihološke tegobe, što potvrđuju brojna naučna istraživanja.
Dodatan izvor stresa su vremenski i finansijski pritisci. Ako ne radimo – nemamo prihode. Zbog toga mnogi stomatolozi odlažu godišnje odmore, što dovodi do fizičkog i mentalnog iscrpljivanja.
Tu su i pacijenti sa izraženim strahom ili fobijom. Svaki put kada ne uspevamo da uspostavimo dobru komunikaciju, stres se pojačava i kod nas i kod pacijenta.
Kako prepoznati simptome stresa?
Stres se može manifestovati kroz:
- umor
- glavobolju
- mučninu
- povišen pritisak
- ubrzano disanje
- anksioznost i depresiju
Problem je što mnogi kolege ne prepoznaju na vreme simptome, jer su se navikli na konstantan pritisak i visoku produktivnost.
Kako reagovati kada se stres javi?
Psihički aspekt
Prvi korak je prepoznavanje – šta tačno u trenutnoj situaciji izaziva stres? Ako je u pitanju odnos s pacijentom, zastanite i identifikujte problem. Jesu li u pitanju nerealna očekivanja? Nejasnoće oko terapije? Nepoverenje?
Razjasnite sve sa pacijentom pre početka rada. Ako je pacijent izrazito uplašen, pokušajte kroz razgovor da ga umirite – ali i da smirite sebe. Ako vas uznemirava kompleksan slučaj, konsultujte kolegu. Ne morate sve znati sami.
Fiziološki aspekt
Stres utiče na disanje. Ono postaje plitko, ubrzano i nepravilno. Svesno disanje može trenutno pomoći:
- Dišite sporo i duboko – iz stomaka
- Fokusirajte se na udah i izdah
- Radite kratke vežbe disanja između pacijenata
Ove tehnike pomažu telu da se smiri i srce da uspostavi normalan ritam.
Fizički aspekt
Ukoliko primetite da ste fizički iscrpljeni, napravite pauzu – makar kratku. Pauza između dva pacijenta može znatno popraviti vašu koncentraciju i raspoloženje.
Glad i neredovni obroci dodatno pogoršavaju stanje. Ne dozvolite sebi da radite gladni i iscrpljeni. Ako nemate dovoljno vremena za svakog pacijenta, razgovarajte sa timom i razmotrite mogućnost produženja termina.
Briga o sebi nije luksuz – već uslov opstanka
Put ka psihofizičkom zdravlju počinje malim koracima:
- redovni obroci
- fizička aktivnost
- dovoljno sna
- relaksacija i odmor
Učite da budete bolji prema sebi, kao što to jeste prema pacijentima. Otvorena komunikacija, podrška među kolegama i normalizacija priče o stresu mogu mnogo pomoći.
Ne zaboravite – vaš posao je važan, ali vaše zdravlje je važnije.
