Ljudi se svakodnevno suočavaju sa stresnim situacijama u svim profesijama. Mala količina stresa je dobra zato što nas drži fokusiranima i priprema nas da se suočimo sa izazovima svakog dana. Sa druge strane, previše stresa može da donese i zdravstvene probleme, a stres na poslu je jedan od vodećih uzroka ovih problema. Istraživanja su pokazala da stomatologija spada u jedno od 10 najstresnijih zanimanja i da je stomatolog pod stresom veliki deo svog radnog vremena.
Zbog čega je stomatolog pod stresom?
Priroda našeg posla je takva da se od nas zahteva da budemo veoma koncentrisani sve vreme dok radimo, a da pri tom vodimo računa o pacijentu i njegovom komforu u toku intervencije. Celo radno vreme provodimo u zatvorenom prostoru, izloženi jakom svetlu i zvukovima, što dodatno iscrpljuje naš organizam. Osobine kao što su perfekcionizam, opterećenost detaljima i samokontrola su neophodni za svakog dobrog stomatologa, a u isto vreme ove osobine po mnogim naučnim istraživanjima dovode do ozbiljnih psihičkih problema.
Vremenski i ekonomski pritisci su takođe razlozi zbog kojih je svaki stomatolog pod stresom. Ukoliko doktor nije u svojoj ordinaciji i ne radi, nema ni prihoda. Zbog ovoga stomatolozi čestu odlažu odlazak na godišnji odmor i time dodatno iscrpljuju svoje telo koje je pod velikim naporom.
Svakako da u uzroke stresa treba ubrojati i činjenicu da radimo sa ljudima koji imaju strah, a ponekad čak i fobiju od nas. Stresna situacija nastaje svaki put kada ne uspete da nađete zajednički jezik sa pacijentom koji se bori sa velikim strahom.
Kako se stres manifestuje?
Znaci stresa su umor, glavobolja, muka, hipertenzija, hiperventilacija i slični simptomi. Stomatolog pod stresom takođe pati i od uznemirenosti, anksioznosti, depresije itd.
Kako izaći na kraj sa stresom u momentu kada se on javi?
Psihički aspekt
Kod profesija koje su svakodnevno izložene stresu, ljudi često i ne znaju da prepoznaju momenat koji predstavlja okidač za stres. Kako bi se suočili sa stresom, najpre je neophodno prepoznati u sebi koji je to trenutak koji ga izaziva.
Ukoliko se radi o odnosu doktor-pacijent, zastanite na trenutak i uočite šta vas stresira. Ako su to očekivanja pacijenta, razjasnite ih pre nego što počnete da radite. Nemojte sebe dovoditi u situaciju da pacijent nije upoznat sa mogućim ishodom terapije. Ukoliko je to pacijent koje je jako uplašen, prvo razgovarajte sa njim, pokušajte da otkrijete odakle dolazi njegova anksioznost i da li razgovorom možete da umirite i sebe i njega. Ukoliko stres dolazi iz činjenice da niste sigurni kako da rešite komplikovan slučaj, opet dozvolite sebi da zastanete i da se konsultujete sa nekim od kolega.
Fiziološki aspekt
Ono što se često dešava ljudima koji su stalno pod stresom jeste da zaborave na svoje disanje, dišu ubrzano i plitko. Tehnike disanja mogu da utiču na to da nam se telo opusti i da bolje vladamo stresnom situacijom. Ono što možete uraditi jeste da počnete da obraćate pažnju na svaki svoj udah i izdah, da dišete polako i duboko, iz stomaka. Time će se telo opustiti, srce će uspostaviti normalan ritam, a vi ćete se odmah osećati bolje.
Fizički aspekt
Kada u toku dana primetite znakove fizičkog stresa na sebi, važno je da na momenat zastanete i dozvolite sebi da se odmorite. Napravite pauzu između dva pacijenta i to će vam pomoći da sledeći termin odradite puno smirenije i bolje. Glad i nervoza takođe utiču na naš fizički odgovor na stres. Nemojte dozvoliti sebi da radite gladni. Ukoliko radite u okruženju koje vam ne omogućava da imate dovoljno vremena za svakog svog pacijenta, pokušajte da razgovarate i da obezbedite sebi više vremena po pacijentu.
Put ka zdravlju je kompleksan, ali možemo početi tako što ćemo voditi računa o sebi fizički i psihički. Dobra ishrana, vežbanje, odmor i relaksacija su osnovne stvari kada pričamo o zdravlju, ali za početak naučite da budete bolji prema sebi i prema ljudima sa kojima radite. Iskren i otvoren odnos, kao i razgovor o potencijalnim problemima će uticati na to da lakše prebrodite stresnu svakodnevnicu.
